U svetlu najnovijih podataka o pandemiji, evo nekoliko saveta za upravljanje hotelskim poslovanjem od sada do sledeće godine; četiri osnovne tačke na kojima će se postaviti nova strategija prodaje u ovoj “year ONE of world tourism”.
Objavljeno 18. decembra 2020
Upravo će neizvesnost biti karakteristika bliske budućnosti u svetskom turističkom poretku, s obzirom da se dugačak talas pandemije nastavlja i u 2021. godini.
Bez osporavanja činjenice da je zaštita zdravlja svakako prioritet na bilo kom nivou, evolucija podataka o pandemiji i nastavak vladinih ograničenja u kratkom / srednjem roku (sa mogućnošću produženja tokom vremena) dovode do pojave da domaći i međunarodni turistički scenario u 2021. ni u najboljem slučaju neće uspeti ni da se približi nivoima iz 2009. godine.
Ipak, mi turistički operateri moramo nastaviti i ostati lucidni, polazeći od temelja: proučavanja ponude i potražnje.
U normalnim okolnostima u Revenue Managementu, proučavanje istorijskih podataka je polazna tačka za razvoj celokupne strategije prodaje za tekuću godinu; zatim analiza prosečne dnevne cene (ADR – Average Daily Rate), podaci o popunjenosti po danima i prema tipu sobe, kanali distribucije, vrsti kupaca, koliko se unapred rezervise…itd.
Sada, u ovoj “year ONE of world tourism”, trebali bi da delimično napustimo ovo polazište i umesto toga prebacimo fokus na sledeće četiri tačke:
- preoblikovati organizacionu i upravljačku strukturu radi kontrole operativnih troškova
- razumeti i predviđati potražnju
- razviti tačnu komercijalnu strategiju i početne cene
(“last but not least”, mislim da je najznačajnije u ovom novom takmičenju)
- svakodnevno nadgledati tržište i prilagođavati mu se, modifikujući strategije (cene, uslove prodaje, komercijalne kanale) u kratkom i srednjem roku.
Sigurno ćemo imati snažno smanjenje potražnje (nacionalne, ali i međunarodne): s jedne strane prozor za rezervisanje se smanjuje i imaćemo mnogo istaknutiju last minute potražnju, s druge strane takođe moramo biti dugoročno dostupni za rezervisanje radi povećanja vidljivosti.
Poslovno tržište će takođe izgubiti značajan deo svog volumena nakon povećanja pametnog poslovanja i video sastanaka.
Takođe, individualna potražnja zahtevaće veću fleksibilnost u cenama i uslovima prodaje.
Na nivou potražnje / potreba kupaca koji putuju u slobodno vreme, verovatan je porast potražnje za “slow”, umesto “fast” turističkim predlozima (da “živimo više u trenutku”): DA za iskustvo po meri kupaca i “sporim” putovanjima, u ime lokalnih tradicija i ekološke održivosti.
Upravljanje neizvesnošću i nepredvidljivošću, pre svega zbog izobličenja promenljivih, uvek je bilo preduslov našeg načina Revenue Management-a. Tokom poslednjih 10 godina rada sa hotelima u raznim evropskim zemljama često sam imao priliku da se nađem pred iznenadnim krizama posle prirodnih katastrofa, terorističkih napada (Pariz 2015, Brisel 2016, Barselona 2017), napetosti ili drugih društveno-političkih fenomena koji su zaista hotelsku industriju bacili na kolena.
Očigledno u istoriji našeg Tima nikada nismo bili suočeni sa događajem koji bi mogao uticati na turističke trendove na ovaj način, ali ovo nas nije uhvatilo nespremne: suočićemo se sa vrlo histeričnom krivom tržišta, potpuno drugačijom od prethodnih godina, za koje funkcionalna adaptacija mora i biće nužno “in real time”.
Uvek će biti pitanje razumevanja koji je maksimalni potencijal prodaje koji možemo postići u ovom kontekstu i očigledno čineći sve da ga ostvarimo na tačne načine i u tačno vreme.
Otpornost i profesionalnost omogućiće nam da prevaziđemo ovu prepreku i projektujemo se u bolje vreme, za turizam i za svet uopšte.
Fabio Morandin
CEO at MoreHotelier, Outsourced Revenue Management